Da bismo se na najbolji način upoznali sa pravom vrednošću Python-a (odnosno, sa sposobnošću ovog jezika da korisnicima omogući pisanje prilično ozbiljnih programa - na vrlo jednostavan način), implementiraćemo u Python-u jednostavan prevodilac za markup jezik po sopstvenoj specifikaciji.
Detaljan "pretres" postupka implementacije jednostruko ulančane liste u C++-u (uz osvrt na opšti princip preklapanja operatora i izuzetke).
Za razliku od ulančane liste, koju smo implementirali u jeziku koji je jedan od "uobičajenih kandidata" za implementaciju struktura podataka (C++), nekoliko drugih struktura podataka odlučili smo da implementiramo u jeziku koji naizgled nije najbolji izbor za prethodno navedene "zahvate" ....
U poslednjem nastavku mini-serijala o implementaciji AVL stabala, bavimo se najkompleksnijom operacijom u AVL stablima - uklanjanjem čvorova.
Detaljna diskusija o načinu predstavljanja algebarskih izraza preko stabla (uz osvrt na to da se sličan pristup koristi i u prevođenju računarskih jezika).
U četvrtom nastavku mini-serijala o implementaciji AVL stabala, bavimo se jednom od dve najuobičajenije operacije u AVL stablima - dodavanjem čvorova.
U drugom nastavku, bavimo se računanjem vrednosti izraza (u pitanju je postupak koji sledi posle prevođenja izraza iz infiksne notacije, i takođe se obavlja u linearnom vremenu).
Treći nastavak mini-serijala o implementaciji AVL stabala, posvećen je različitim metodama obilaska stabla pretrage.
Jedan od nekoliko najznačajnijih algoritama u istoriji informatike, čija je svrha - pretvaranje infiksnih izraza u postfiksne i računanje vrednosti (u prvom nastavku, bavimo se prevođenjem notacije).
U drugom nastavku mini-serijala o implementaciji AVL stabala, bavimo se pronalaženjem elemenata.
Uvodni članak mini-serijala o implementaciji visinski balansiranog AVL stabla u programskom jeziku Java (za početak, bavimo se osnovnom strukturom čvorova i stabla).
Osvrt na različite formate zapisa složenih podataka u računarskoj memoriji i značaj pravilnog formatiranja podataka u rešavanju problema u računarskim sistemima.
Kraća diskusija o tome kako količina ulaznih podataka, u različitim programima, utiče na vreme izvršavanja i (dodatno) memorijsko zauzeće.
Šematski prikaz postupaka preko kojih se algoritmi mogu učiniti efikasnijim.
Postupak za rešavanje problema uz podelu na potprobleme i pamćenje međurešenja (prikazan kroz najpopularniji DP algoritam).
Detaljan osvrt na postupak za kreiranje visinski balansiranog binarno stabla pretrage (iako možda "ne deluje tako", pravilno strukturirana binarna stabla koja omogućavaju efikasnu pretragu – ne nastaju "sama od sebe" :)).
Prikaz jednostavnog "fotošopa iz domaće radinosti", koji funkcioniše preko elementarne aritmetike (i osvrt na to da su kompleksni programi takođe zasnovani na istim osvnovnim principima kao i oni najjednostavniji).
Pronalaženje izlaza iz "lavirinta", uz korišćenje dva poznata algoritma za obilazak struktura podataka.
Struktura koja omogućava efikasno pretraživanje većih (uređenih) kolekcija podataka.
Sistem grafičkih simbola preko kojih se prikazuje tok izvršavanja programa (linearna struktura, grananja i petlje).
Osvrt na najvažnije odlike efikasnih postupaka koji se zapravo mogu smatrati algoritmima (drugim rečima: ukoliko želimo da budemo dobri i uspešni programeri, moramo shvatiti da se problemi na računarima ne mogu rešavati "bilo kako" :)).
Krenućemo od samog početka i odgovorićemo na naizgled jednostavna pitanja: šta je to što računari zapravo rade, i kako da im u tome pomognemo?
Kako postupiti ukoliko je potrebno na računaru predstaviti izrazito velike brojeve (koji ne mogu stati u standardne procesorske registre), i kako operisati nad "velikim brojevima"?
Postupak za rešavanje matematičkih izraza na računarima uz korišćenje tzv. postfiksne notacije (znatno efikasnija metoda u odnosu na uobičajeni postupak tumačenja infiksnih izraza).
