Uvod
Ako razmislimo o uređajima koji nas okružuju (bilo da su u pitanju elektronski uređaji, ili mehaničke naprave), lako ćemo zaključiti da većina ima neku konkretnu i očiglednu svrhu. Svi znamo čemu služe: televizor, telefon, usisivač, automobil ili električna bušilica.
Čemu onda zapravo služe računari?! Iz iskustva znamo da se računari koriste za najrazličitije zadatke, ali, šta je računar sam po sebi i šta on zapravo radi?
Sam po sebi, računar je elektronski uređaj koji je u stanju da obavlja računanje (da budemo precizni - osnovne računske operacije), da smešta podatke u memoriju i premešta ih sa jednog mesta na drugo. I to je .... manje-više .... sve!
Znamo, očekivali ste više. Očekivali ste lepši i drugačiji odgovor i - kada tako napišemo - deluje da su računari veoma nezanimljive i ne preterano korisne sprave dok naše dosadašnje, svakodnevno iskustvo govori da su računari sveprisutni, veoma korisni i krajnje zanimljivi: pomažu u obavljanju kancelarijskih i drugih poslova, koriste se u kontrolisanju industrijskih procesa i saobraćaja, imaju brojne primene u obrazovanju, zdravstvu, privredi, industriji zabave i mnogim drugim oblastima.
Deluje nekako kao da nešto u celoj priči "ne štima"?! Međutim, radi se o sledećem ....
Šta je program
Iako računari sami po sebi, u datom trenutku, mogu izvršavati samo krajnje jednostavne instrukcije, u stanju su da te instrukcije izvršavaju izrazito velikom brzinom (više desetina, pa i stotina miliona instrukcija u samo jednoj sekundi), pamte ih u memoriji i pozivaju po potrebi.
Ovo svakako menja stvari i čini računare krajnje zanimljivim(!) i stoga, možemo zaključiti sledeće:
- Program je niz instrukcija koji ima za cilj obavljanje određenog zadatka.
- Programiranje je nauka i veština organizovanja i zapisivanja računarskih instrukcija u cilju rešavanja različitih problema i obavljanja različitih zadataka.
- Programi su ono što računarima daje pravi smisao!
Prvi korak u kreiranju programa je detaljna razrada algoritma (Algoritmi - članak) ....