Kako napraviti web sajt - 7. deo - Podešavanja editora i efikasna obrada teksta

Uvod

Programeri i web dizajneri uglavnom smatraju (reklo bi se krajnje opravdano), da se bave jako zanimljivim poslom, koji je kreativan, ispunjujuć i pruža velike mogućnosti za lični razvoj. Međutim - šta je zapravo njihov posao?

Sa jedne strane, prioritet u poslu ovih ljudi jeste sprovođenje ideja u delo i rešavanje usputnih problema uz saradnju sa drugima, ali, na osnovnom nivou (ispod svega toga), stoji unos i obrada velike količine teksta.

Čim to shvatimo, deluje sasvim logično da poželimo da taj posao učinimo za sebe što lepšim i što ugodnijim, tako što ćemo se što bolje upoznati sa principima obrade teksta u računarskim programima, a da bismo vam u tome pomogli, posvetićemo ovaj članak upravo toj temi

Članak pred vama jeste obiman i sadrži veliku količinu (nadamo se korisnih) informacija.

Biće potrebno vremena da to sve usvojite kako dolikuje, pa stoga - dajte sebi dovoljno vremena i krenimo redom ....

Važnost upotrebe tastaturnih prečica u uređivanju teksta

U uvodnom članku o web dizajnu, savetovali smo vam sledeće:

• Izaberite jedan dobar editor teksta
• Detaljno se upoznajte sa njegovim mogućnostima
• Naučite uređivanje teksta

Ipak, kada je u pitanju važnost ovih opcija, redosled je zapravo obrnut.

Duboko smo ubeđeni da je najvažnija stvar za programere i web dizajnere (kada je u pitanju obrada teksta), upravo sposobnost efikasne obrade teksta, a to podrazumeva načina rada sa što manje upotrebe miša i naravno, zahteva detaljno upoznavanje sa tastaturnim prečicama i opštim mogućnostima editora.

Tek na kraju, dolazi izbor programa u kome ćemo raditi.

Sve to navodimo zato što pretpostavljamo da ste do sada stekli naviku da za poslove uređivanja teksta koristite miš (niste ni iz daleka jedini) i pitate se zašto biste menjali pristup (ili, ako se ne pitate - još bolje - slobodno pređite odmah na deo članka sa tehnikalijama)?!

Da bismo vam na to pitanje odgovorili, hajde da razmotrimo stvari na krajnje jednostavan način: da li zaista možemo poverovati u to da uređaj sa tipično tri tastera (miš), može ikako biti funkcionalniji u obradi teksta od uređaja sa stotinjak tastera (tastatura), čija je osnovna namena upravo (jelte, pogađate već) - unos i obrada teksta?!

Da pojasnimo: obavljati poslove unosa i obrade teksta tako što ćemo "svaki čas" kliktati na ikone nije samo po sebi "loše" (dobro, verovatno i jeste, ali ne želimo da pomislite da ste vi loši, zato što ste tako radili do sada). Upotreba miša, odnosno grafičkih interfejsa je upravo ono što je dovelo do ogromne popularnosti računara, ali, kao programeri, ne možemo razmišljati na isti način kao ljudi koji se računarima usputno bave i birati najlakši put.

Potrebno je izabrati najbolji put, a on je najčešće malo teži.

Ali, učinite svesni napor (biće malo teško na početku, nećemo da se lažemo), naterajte sebe da bar nekoliko nedelja ne koristite miš u editorima (ako istrajete, posle će ići samo od sebe).

Kodirajte redovno i svake nedelje dodajte svega jednu ili dve prečice u svoj "arsenal" (nemojte se zaletati čak ni na početku), posmatrajte komande u raznim situacijama ("sa svih strana"), unapređujte polako i svoju veštinu unosa teksta preko tastature i uživajte u tome što radite.

Nagrada za uloženi doći će već posle nekoliko meseci, kada budete uvideli koliko su se vaše sposobnosti kodiranja promenile na bolje.

Izbor editora teksta

Kada smo odlučili da ćemo savladati tastaturne prečice za rad u editorima, reklo bi se da nam je za taj poduhvat zapravo potreban i neki konkretan program. Krajnji izbor ostavljamo vama, ali, ponovićemo savet - izaberite jedan editor i nemojte "šetati" iz editora u editor (ako baš morate, probajte nekoliko programa u početku, ali, što pre izaberite samo jedan, zadržite se uz taj program bar nekoliko meseci i naučite ga "uzduž i popreko").

(Napomena: ako vam je samo do izgleda - bez brige. Svi editori koje navodimo nude brojne mogućnsti prilagođavanja fontova, boja teksta i pozadine i slično, tako da je to najmanji problem.)

Krajnji izbor editora (naravno) prepuštamo vama, ali, naše je uverenje da to za početak treba da bude Notepad++ ili Atom Editor, a pored ova dva programa, spomenućemo još i tri popularna programa koje web developeri često koriste: Visual Studio Code, Vim i Sublime Text. U pitanju su veoma dobri programi koje, ali ih ne smatramo dobrim izborom za početnike (za Visual Studio Code i Vim, razloge ćemo navesti u nastavku teksta, a kada je u pitajnu Sublime Text, najprostije rečeno, u pitanju je program koji nije besplatan, za razliku od ostalih navedenih i smatramo da je njegova cena, koja svakako nije previsoka i neprimerena iz perspektive profesionalaca, prevelik i nepotreban izdatak za početnike).

Osvrnućemo se na editore po pitanju brzina pokretanja (editor bi treblo da se otvori gotovo trenutno), sposobnosti otvaranja velikih datoteka (datoteku od ~100MB, editor bi trebalo da otvori za manje od deset sekundi), zauzeća prostora na instalacionom mediju (koje ne bi trebalo da bude veće od nekoliko desetina MB), kao i time u kakvom su međusobnom odnosu sve navedene odlike.

Notepad++

• Osnovne mogućnosti: 10/10
• Napredne mogućnosti: 6/10
• Dizajn: 5/10
• Početno privikavanje: 10/10
• Cena: program je besplatan
• Sajt: Notepad++

Smatramo da je upravo ovaj editor najbolji izbor za početnike bez ikakvog iskustva: izgleda i funkcioniše kao običan editor teksta (to jest, ne tera korisnika na način rada koji je komplikovaniji od običnih editora), a zapravo je u pitanju moćan i prilično ozbiljan alat, sa brojnim naprednim opcijama.

Takođe, Notepad++ je mali i nenametljiv program velike stabilnosti, koji se otvara trenutno i sa lakoćom izlazi na kraj sa velikim datotekama.

Ako vas samo zanima da što pre počnete sa radom, preuzmite Notepad++ sa neta, instalirajte ga, a naše izlaganje o ostalim programima slobodno (bar za sada) - preskočite.

Atom Editor

• Osnovne mogućnosti: 10/10
• Napredne mogućnosti: 8/10
• Dizajn: 8/10
• Početno privikavanje: 5/10
• Cena: program je besplatan
• Sajt: Atom Editor

Ukoliko vas odvrati pojavna jednostavnost programa Notepad++ (ne dajte se prevariti, u pitanju je veoma funckionalan editor), ili ste jednostavno nešto iskusniji korisnik koji već neko vreme radi na računaru i ne boji se zalaženja "u sitna crevca" , možete izabrati Atom Editor (ne bismo ovaj program ipak preporučili apsolutnim početnicima, pogotovo ne najmlađima).

Zauzvrat ćete dobiti program koji je ipak napredniji od Notepad++ - a (iako razlika ni izdaleka nije drastična, pogotovo iz perspektive programera sa manje od dve godine iskustva).

Ali to ima svoju cenu (koja je, po našem mišljenju, krajnje nezanemarljiva). Atom Editor je znatno veći program (veličina je dovoljna da nas dovede u pitanje da li zasita želimo da toliki prostor na disku dodelimo editoru teksta), nešto se sporije otvara, njegova stabilnost nije baš skroz na nivou prethodnog programa, kao ni njegova sposobnost da izađe na kraj sa velikim datotekama, (ali, zarad opšte korektnosti, napomenućemo ipak da poslednje dve stvari koje smo naveli ne treba da igraju preveliku ulogu pri vašem izboru: program je sasvim stabilan, a početnici ionako neće imati previše susreta sa datotekama sa više desetina hiljada linija koda / teksta.)

Ipak, i pored svega što smo naveli, ima "nečeg" u ovom programu (i to je razlog zašto ga preporučujemo).

Visual Studio Code

• Osnovne mogućnosti: 10/10
• Napredne mogućnosti: 8/10
• Dizajn: 6/10
• Početno privikavanje: 4/10
• Cena: program je besplatan
• Sajt: Visual Studio Code

Ovo je prvi od tri programa koje nikako ne želimo da preporučimo početnicima (iako zaslužuju pažnju u svakom drugom smislu). Nemojte nas pogrešno shvatiti kada to kažemo, jer VSC je svakako dobar editor (a naredna dva, po našem skromnom mišljenju - i još bolji).

Međutim, njegova koncepcija, iz perspektive nedovoljno iskusnih korisnika, zauzima vrlo nezgodnu poziciji između "običnih" programa za uređivanje teksta (kao što su ostali programi koje ovde navodimo) i kompletnih integrisanih razvojnih okruženja (IDE), kao što su Visual Studio, IntelliJ i slični programi kakvi se inače koriste za kompajlirane programske jezike.

Program je, po zamisli autora, namenjen razvoju ozbiljnijih web aplikacija i smatramo da, kao takav, nije dobar izbor za početnike.

Za kraj smo ostavili dva (po mišljenju autora ovih redova) najbolja trenutno dostupna editora teksta .

Vim

• Osnovne mogućnosti: 10/10
• Napredne mogućnosti: 10/10
• Dizajn: 9/10
• Početno privikavanje: 1/10
• Cena: program je besplatan
• Sajt: Vim

Vim je sjajan (!), ali ponešto idiosinkratičan program sa nestandardnim, konzolnim radnim okruženjem (interfejs je sastavljen iz običnih i specijalnih znakova, a ne iz grafičkih elemenata), iza koga stoji pedesetak godina istorije i tradicije.

U pitanju je modalni editor teksta, što je naizgled pomalo čudan pristup koji podrazumeva da se korisnik u datom trenutku nalazi u određenom režimu rada (jednom od nekoliko), za koji važe zasebne tastaturne prečice, koje u drugim režimima ne važe.

Primera radi, po pokretanju programa unos teksta zapravo nije moguć (!), iz razloga što se korisnik nalazi u režimu uređivanja teksta i potrebno je pritisnuti taster za ulaz u režim unosa (taster "i" ili "o"). Nakon toga, kada je potrebno uređivati tekst, pritiskom na taster "ESC" vratićemo se u režim uređivanja.

Prosto rečeno, Vim maksimalno koristi koncept obrade teksta bez miša.

Primetili ste da smo sposobnost ovog programa da izađe u susret korisniku pri početnom navikavanju ocenili sa 1/10 i (budimo iskreni) nije to bez razloga. Vim nije "lagan" program (pogotovo ne za apsolutne početnike), pristup koji smo naveli zvuči pomalo "konfuzno", ali - praksa je pokazala da posle izvesnog perioda navikavanja (koliko god to čudno zvučalo), sve funkcioniše veoma, veoma(!) glatko.

Prečica za rad sa tekstom ima puno, pri čemu ima i opcija koje nisu standardno dostupne u drugim programima. Program je mali i izuzetno stabilan i takođe - nadaleko poznat po svom prihvatanju spoljnih plugin-ova, korisničkih skripti, kao i po drugim (veoma brojnim) opcijama za prilagođavanje, čime se njegove (ionako znatne) mogućnosti dodatno proširuju.

Sublime Text

• Osnovne mogućnosti: 10/10
• Napredne mogućnosti: 9/10
• Dizajn: 9/10
• Početno privikavanje: 8/10
• Cena: $80
• Sajt: Sublime Text

Ovaj program, za razliku od prethodno navedenih, zahteva licencu koja se plaća (kao što smo prethodno spomenuli), pa iz tog razloga nije primereno da ga preporučujumo početnicima (u suprotnom, bili bismo skloni da ga preporučimo svima).

Program je krajnje umerene veličine (nije baš mali kao Notepad++ ili Vim, ali, veličina ni izdaleka ne predstavlja problem), brz, stabilan i sposoban da izađe na kraj sa velikim datotekama.

Izgleda kao običan editor i koristi običan interfejs (nije kao Vim po tom pitanju), tako da vas neće odvratiti.

Međutim, kada vam zatrebaju njegove napredne mogućnosti, one su tu i možete ih aktivirati (po tom pitanju jeste kao Vim, možda ipak zaostaje, ali - sasvim malo), pri čemu će program i dalje izgledati kao običan editor.

Kada su napredne mogućnosti u pitanju, pored onih koje ćemo navesti u nastavku teksta, izdvojili bismo podršku za spoljne plugin-ove koji nude mogućnost proširivanja osnovnih mogućnosti i uvođenje sasvim novih (čiji je broj i kvalitet nazavidnom nivou), kao i mogućnost pokretanja Python skripti za obradu teksta.

Jedna od posebno zanimljivijih dodatnih opcija ovog programa je podrška za prečice iz programa Vim (takoznavi "Vintage" režim, koji se po želji može uključiti i isključiti), što otvara još više mogućnosti.

Sve navedeno čini ovaj editor veoma funkcionalnim i zaokruženim paketom za obradu teksta i razvoj web (a bogme i desktop) aplikacija.

Ukoliko ste početnik kome se dopada Sublime, a ne želite da platite licencu, spomenućemo da je Atom Editor, po pitanju svog izgleda i funkcionalnosti (nažalost, ne i po pitanju veličine i brzine), veoma sličan programu SubimeText. Tastaturne prečice su gotovo identične (a naravno, program je još i besplatan).

Izbor editora - rezime

Na kraju, mala napomena ....

Editor teksta je alat. Alat koji mnogi od nas jako vole i poštuju, ali - ipak samo alat. Program neće sam od sebe raditi posao, već to morate učiniti vi.

Konačni izbor editora (kao što smo već spomenuli) prepuštamo Vama, ali, koji god editor od navedenih da izaberete, nećete pogrešiti.

U sledećim odeljcima pozabavićemo se (konačno!) onim što je najbitnije - tastaturnim prečicama i tehnikama za efikasno uređivanje teksta.

Osnovne opcije editora za udobniji rad sa tekstom

Kao što red nalaže, upoznaćemo se prvo sa najosnovnijim opcijama, a potom i sa dve grupe prečica (sa prvom grupom preporučujemo da se upoznate u bliskoj budućnosti, dok drugu grupu možete ostaviti i za kasnije, tek pošto dobro savladate osnove).

Što se tiče najosnovnijih dodatnih opcija, svi editor koje smo do sada naveli u tekstu (i većina editora koja nam je inače poznata) imaju svih pet dole navedenih opcija, tako da - bez brige.

Opcije su:

• Bojenje sintakse
• Numeracija redova i markiranje bitnih redova
• Automatsko zatvaranje zagrada i tagova
• Automatsko uvlačenje redova
• Prikaz informacija o poziciji kursora (red, kolona), dužini teksta i tipu dokumenta koji uređujemo (tipično se ovaj odeljak nalazi na traci u dnu prozora)

Ništa previše impresivno (ipak smo, jelte, u XXI veku, rekli bi mnogi), ali, lepo je da ponekad životu primetiti i "ono čega ima" (nasuprot ljudskoj sklonosti da primetimo samo stvari kojih nema).

Opcije koje navodimo u ovom odeljku su, u većini programa za uređivanje teksta (koliko nam je poznato, u svim modernim / popularnim editorima), uključene odmah po instalaciji i ne morate preduzimati nikakve dodatne korake za njihovu aktivaciju (i naravno, ako navedene opcije nekim čudom nisu odmah uključene "po difoltu", svakako su dostupne).

Bojenje sintakse

Bojenje sintakse (popularni naziv za koriščenje različitih boja u označavanju delova teksta sa određenim značenjem u računarskim jezicima, kao što su rezervisane reči, tagovi, zagrade i slično), je opcija koja uveliko doprinosi preglednosti programskog koda koji unosimo/uređujemo preko editora.

Pogledajmo kako izgleda deo koda koji ne koristi ovu opciju (pri čemu primećujemo da nije uključena ni numeracija redova) ....

Nije strašno, ali .... ipak je ovo samo jedan jako mali primer.

Numeracija redova

Prikaz rednih brojeva vrsta u tekstualnom zapisu (sa leve strane prozora) je od velike pomoći u navigaciji kroz tekst.

Ako se dvoumite, zamislite smao sledeću situaciju: otvorili ste svoj sajt u browseru, pronašli grešku i pročitali da se problem nalazi u 183. redu. Tražite u editoru datu liniju, a niste uključili numeraciju redova i pri tom koristite editor koji ne dozvoljava prebacivanje na proizvoljni red putem upisivanja ....

Reći će neko da ovo nije veliki problem i (naravno) - sam po sebi nije. Ali, posao web dizjanera i programera je da kreiraju sajtove i pišu programe, a ne da nepotrebno gube vreme tražeći grešku u liniji #183.

Pored proste numeracije, korisna je i opcija "bookmarks", obeležavanje redova sa bitnim sadržajem, što nam u daljem radu omogućava lakše pronalaženje datih redova.

Kada pogledamo gornju sliku, stvari ipak deluju bolje (i zašto ne priznati - lepše, što jeste bitno kada više sati sedimo ispred računara i gledamo u kod).

Automatsko zatvaranje zagrada i tagova

Iako se, na nekom osnovnom nivou, suštinski protivimo lenjosti koja nastaje kada se ljudi previše oslone na tehnologiju, trivijalne zadatke je ipak zgodno prepustiti programima, a ovo je jedan od tih zadataka.

Bitno je spomenuti i to da ova opcija najčešće sarađuje sa opcijom za bojenje sintakse, u tom smislu da programi prikazuju uparenost zagrada (ili nedostatak uparenosti onda kada je oekujemo, što je takođe bitna informacija).

Informacije o poziciji kursora (red, kolona), dužini teksta i tipu dokumenta koji uređujemo

Informacije o poziciji kursora (red, kolona), dužini teksta i tipu dokumenta koji uređujemo tipično su diskretno smeštene na traku u dnu prozora. Ovaj odeljak ne ometa nas u radu i tu je kada nam zatreba da bacimo pogled.

Međutim, koliko god čudno zvučalo, ponekad će biti potrebno da sve ove lepe i korisne opcije isključimo ....

Kada ne treba koristiti opcije za udobniji rad sa editorom?

Zaista, zvuči čudno da ovako nešto uopšte spomenemo, shodno tome da smo utrošili krajnje nezanemarljivu količinu svog i vašeg vremena da vam predočimo sve blagodeti dodatnih opcija editora (a glavne stvari tek slede) i pitate se kakve su to situacije u kojima nam navedena funkcionalnost ne treba?!

U većini situacija, sve što smo naveli može nam samo biti od koristi, ali, postoje i situacije kada uključene opcije mogu da opterete editor na način koji je, u uobičajenim situacijama, teško sagledati.

Recimo, ako se bavite održavanjem sajtova, može se desiti da dođete u kontakt sa izrazito velikim tekstualnim datotekama (log fajlovi sa servera, u kojima je ubeležena svaka poseta, ili sadržaj baze podataka koji je izvezen u obliku tekstualne datoteke).

Kada pokušamo da otvorimo jednu takvu datoteku, uviđamo da čak i otvaranje tekstualnih datoteka ima svoju cenu (samo što je ta cena inače veoma mala). Tekstualna datoteka od stotinjak hiljada linija, od kojih je svaka širine od pedeset do stopedeset znakova, može imati veličinu preko 500 MB, zauzeti preko 8GB RAM meorije pri učitavanju, učitavati se tridesetak sekundi i poprilično usporiti računar!

Praktično rešenje može biti upotreba portabilnih verzija editora (instalacije svih editora koje smo naveli, mogu se preuzeti i u obliku .zip datoteka).

Možete skinuti .zip datoteku i otpakovati je na tri mesta (u tri direktorijuma):

• jedan u kome će biti veoma "nasušna" verzija editora (bez ikakvih dodataka, bez bojenja sintakse, uparivanja zagrada i slično), prilagođena otvaranju izrazito velikih datoteka
• drugi direktorijum može sadržati verziju sa bojenjem sintakse, što je primereno za datoteke do 20-50 hiljada linija koda (u zavisnosti od računarskih kapaciteta kojima raspolažete)
• puna instalacija za standardne potrebe, sa uključenim osnovnim i dodatnim opcijama (source datoteke sa kojima se tipično srećemo, imaju od nekoliko stotina do nekoliko hiljada linija koda i ne predstavljaju problem modernim računarima)

Kada se upoznamo sa osnovnim opcijama editora, na red dolaze (pre svega) ....

Osnovne prečice za rad sa tekstom

Pre nego što se udubimo u iole naprednije opcije editora, osvrnućemo se (možda i pomalo nepotrebno, jer ih verovatno već znate, ali - za svaki slučaj) na one najosnovnije (koje su zajedničke za sve editore.

Rad sa datotekama

Za početak, svega nekoliko prečica za rad sa datotekama ....

• ctrl
  O
  - Otvaranje datoteke
• ctrl
  N
  - Kreiranje nove datoteke
• ctrl
  S
  - Čuvanje otvorene datoteke pod istim imenom.

Komanda Save As, za čuvanje datoteke uz otvaranje dijaloga za izbor lokacije i imena datoteke, tipično nema prečicu u programima (najčešće CTRL+SHIFT+S, ali, ne i uvek), pa je zato nismo navodili.

Pomeranje kursora

Ovo je, reklo bi se, prvi "kamen spoticanja", to jest, nešto na šta se početnici najteže navikavaju.

• ↑
  ↓
  ←
  →
  - Pomeranje kursora za jedno mesto gore, dole, levo, ili desno
• home
  - Prebacivanje kursora na početak reda
• end
  - Prebacivanje kursora na kraj reda
• ctrl
  ←
  - Prebacivanje kursora jednu reč ulevo
• ctrl
  →
  - Prebacivanje kursora jednu reč udesno

Šta možemo reći, osim da vas podsetimo da, kao i u drugim oblastima, pravi rezultati ipak zahtevaju trud.

Biranje teksta

Komande za pomeranje kursora često prethode komandama za biranje.

• shift
  ←
  - Biranje znaka ulevo
• shift
  →
  - Biranje znaka udesno
• ctrl
  shift
  ←
  - Biranje reči ulevo, kada je kursor na kraju reči
• ctrl
  shift
  →
  - Biranje reči udesno, kada je kursor na početku reči (pored prethodne dve prečice, probajte i shift + strelice levo/desno, da izaberete nekoliko znakova)
• ctrl
  shift
  ↓
  - Biranje reda na dole (kada je kursor na početku reda)

Pored navedenih komandi, pojedini editori koje smo naveli imaju i dodatne opcije za automatsko biranje reči, pa čak i većih celina u tekstu.

Kopiranje teksta

Ako je negde potrebno da korisnici odmah steknu naviku da ne koristite miš pri obradi teksta, rekli bismo da su to upravo prečice za kopiranje:

• ctrl
  C
  - Copy (priprema izabranog teksta za kopiranje na drugu poziciju)
• ctrl
  X
  - Cut (priprema izabranog teksta za kopiranje na drugu poziciju - uz uklanjanje sa trenutne pozicije)
• ctrl
  V
  -Paste (postavljanje teksta, koji je prethodno pripremljen za kopiranje, na novu poziciju)

Ako vam sada deluje "neprirodno" da koristite tastaturne prečice za rad za tekstom, posle nekog vremena, delovaće vam još neprirodnije da takve zahvate obavljate mišem.

Brisanje teksta

Za kraj, pogledajmo i prečice za brisanje znakova i većih celina u tekstu:

• backspace
  - Brisanje jednog znaka levo od kursora
• del
  - Brisanje jednog znaka desno od kursora
• ctrl
  backspace
  - Brisanje dela reči koji prethodi kursoru (svih znakova sa leve strane)
• ctrl
  del
  - Brisanje dela reči posle kursora (svih znakova sa desne strane)

Iako deluju jednostavno, čak i osnovne opcije koje smo do sada naveli pomažu mnogo i njihovim usvajanjem bićete u stanju da tekst obrađujete znatno brže i lakše (naravno, ne baš odmah, ali, već posle kraćeg perioda navikavanja).

Međutim, opcija svakako ima još ....

Dodatne prečice za rad sa tekstom - grupa 1 (dodatne opcije koje smatramo neophodnim za početak)

Dodatne opcije navedene u ovoj prvoj grupi (kao što naslov nagoveštava) smatramo krajnje neophodnim za efikasan rad, već na početku, ali naravno - tek pošto savladate prečice iz prethodnog poglavlja (dobra vest je da su i ove opcije dostupne u svim navedenim editorima).

U naprednije prečice koje smatramo neophodnim za (ne baš sam) početak spadaju:

• ctrl
  F
  - Osnovna pretraga reči i izraza, sa podrškom za specijane znakove (ali, bez regularnih izraza)
• ctrl
  H
  - Osnovna zamena reči i izraza, sa podržkom za specijane znakove (bez regularnih izraza)
• ctrl
  D
  - Automatsko umnožavanje aktivnog reda*
• ctrl
  shift
  ↑
  - Zamena trenutnog reda sa gornjim
• ctrl
  shift
  ↓
  - Zamena trenutnog reda sa donjim
• ctrl
  PgUp
  - Prebacivanje na dokument sa leve strane**
• ctrl
  PgDown
  - Prebacivanje na dokument sa desne strane**

* - U programima Sublime Text i Atom Editor, ova prečica je drugačija, o čemu ćemo detaljno pisati kasnije

** - Ove dve prečice se koriste i u internet pretraživačima (Mozilla, Chrome, Opera ....) i u mnogim drugim (ali, ne i svim!) programima koji koriste kartice (tabove), što je dodatni razlog da ih usvojimo.

Pogledajmo detaljniji pregled navedenih opcija ....

Osnovna pretraga i zamena reči i izraza

Prečice:

• ctrl
  F
  - Pretraga
• ctrl
  H
  - Zamena

Ovde (i dalje) mislimo na pretragu i zamenu sa podrškom za specijane znakove, ali bez regularnih izraza (uvodu u regularne izraze posvetićemo zaseban odeljak pred kraj ovog članka).

Kada je u pitanju zamena teksta, editori tipično omogućavaju zamenu jedne reči ili izraza drugim izrazom, zamenu svih pojava određene reči ili izraza drugim izrazom, kao i opciju da se traženi izraz zameni drugim u svim otvorenim datotekama.

Bitno je napomenuti i da u editorima, za pretragu i zamenu teksta, možemo koristiti i specijalne znake od kojih su najbitniji:

• "\t" - Specijalni znak za tabulaciju ("TAB")
• "\n" - Specijalni znak za prelazak u novi red ("ENTER")

Automatsko umnožavanje aktivnog reda

Prečice:

• ctrl
  shift
  D
  (Atom Editor, Sublime Text)
• ctrl
  D
  (Notepad++)

Postavimo kursor u određeni red (bilo gde u okviru reda, ali, bez selektovanja teksta) ....

.... pozovemo prečicu i - red je dupliran.

Osnovni princip jeste dupliranje reda, ali, komanda zapravo služi dupliranju selekcije (na naizgled malo čudan način):

• ako nije selektovan ni jedan znak, komanda će automatski umnožiti ceo red (kopija će biti postavljena ispod)
• ako je selektov tekst u okviru jednog reda, komanda će automatski umnožiti selektovani tekst (kopija će biti postavljena ispred)
• ako je selektovano više redova, komanda će automatski umnožiti selektovani tekst, tako što će selekcija biti postavljena "ispred" (samo ako su redovi izabrani u celosti, od početka pa do poslednjeg specijalnog znaka za prelazak u novi red, kopija će biti ispod)

Zamena trenutnog reda sa gornjim/donjim

Prečice:

• ctrl
  shift
  ↑
  - Zamena trenutnog reda sa gornjim
• ctrl
  shift
  ↓
  - Zamena trenutnog reda sa donjim

Postavićemo kursor u donji red ....

.... i pozvati prečicu CTRL+SHIFT+↑.

Veoma korisna opcija, baš kao i prethodna.

Dodatne prečice za rad sa tekstom - grupa 1 (opcije za naprednije korisnike)

Opcije koje navodimo u ovoj poslednjoj grupi, krajnje dobro dođu u svakodnevnom radu, ali, nisu neophodne za sam početak.

Zapravo .... vrlo smo skloni da vam preporučimo da navedene opcije preskočite u prvoj godini bavljenja kodiranjem, osim ako niste baš sigurni da želite da i njih usvojite (u suprotnom, ne opterećujte se nepotrebno njima neko vreme). Upoznajte polako opcije koje smo naveli u prethodnim odeljcima, pa na kraju, posle više meseci, dodajte i sledećih nekoliko opcija:

• Naprednu pretragu uz pomoć regularnih izraza
• Podelu ekrana po vertikali (poželjno da u editoru postoji mogućnost podele i po horizontali)
• Automatsko dodavanje novog reda
• Automatsko biranje celog reda
• Prebacivanje na početak proizvoljnog reda
• Biranje reči unutar koje se kursor nalazi

Osvrnućemo se detaljnije i na pojedine opcije iz ove grupe ....

Napredna pretraga uz pomoć regularnih izraza

Regularnim izrazima posvetili smo zaseban članak, ali, ovde ćemo spomenuti samo da je u pitanju tehnika koja, za razliku od standardne pretrage (koja podrazumeva pretraživanje određenog izraza isključivo u unetom obliku), dozvoljava pretraživanje obrazaca u tekstu.

Recimo, tražimo brojeve telefona (niske koje sadrže, ili ne sadrže, pozivni broj, sadrže, ili ne sadrže, kosu crtu ili crtice i slično), e-mail adrese (znak @ kome prethode samo dozvoljeni znakovi, a posle koga se nalazi pravilno formatiran domen), biranje (samo) određenih html tagova, biranje unutrašnjeg sadržaja određenih html tagova i tome slično.

Ako vam regularni izrazi deluju zanimljivo, možete se osvrnuti na pomenuti članak, koji smo posvetili ovoj temi.

Automatsko dodavanje novog reda

Prečice:

• ctrl
  enter
  - Automatsko dodavanje novog reda ispod
• ctrl
  shift
  enter
  - Automatsko dodavanje novog reda iznad

Naizgled, ne baš "spektakularno" bitna opcija, ali, kada se naviknete na nju, nedostajaće vam u editorima koji je ne podržavaju.

Za razliku od do sada navedenih opcija, poslednjih nekoliko koje ćemo navesi nisu dostupne u svim editorima, ali, svakako je zanimljivo razmotriti mogućnosti.

Automatsko biranje celog reda

Bez specijalizovane tastaturne prečice, biranje celog reda nije problem:

• preko tastera home, postavićemo kursor na početak reda
• za biranje reda pozvaćemo prečicu shift+end

Ali, pojedni programi, kao što su Atom Editor, Visual Studio Code, Sublime, nude dodatnu opciju:

Prečica:

• ctrl
  L
  - Automatsko biranje celog reda

.... što čini stvari još lakšim.

Vim za ovu operaciju, kao i za sve ostale koje smo do sada naveli ima svoje prečice, ali, nismo ih navodili zbog njihove specifičnosti (usko su povezane isključivo sa tim programom i uglavnom neupotrebljive na drugim mestima).

Automatski prelazak na određeni red upisivanjem rednog broja

Prelazak na odrećeni red svodi se na upisivanje rednog broja u za to predviđenu konzolu, koja se otvara preko sledeće prečice (važi za sve programe osim Vim-a) ....

• ctrl
  G
  - Otvaranje konzole za upis rednog broja

.... a svakako dobro dođu i prečice za automatsko postavljanje na početak i kraj dokumenta:

• ctrl
  home
  - Prelazak na početak prve linije dokumenta
• ctrl
  end
  - Prelazak na početak poslednje linije dokumenta

Smatramo da opcija za automatski prelazak na navedeni red ima pravu vrednost tek ako je povežete sa još jednostavnijom prečicom (kako to često biva u ovom članku, i ovo je mogućnost koju nude svi editori koje smo naveli).

U ovome moramo biti pažljivi i voditi računa da bez prave potrebe ne poremetimo podrazumevane prečice. Potrebno je pronaći balans između individualnosti (ako definišemo naše prečice, one će biti samo naše) i univerzalnosti (ako koristimo univerzalne prečice, moći ćemo efikasno da radimo na bilo kom računaru koji je podešen u skladu sa univerzalnim prečicama).

U tom smislu, autor ovih redova u programu Sublime Text koristi svega nekoliko nestandardnih prečica (koje ionako nisu bile zauzete): F1 - za prelazak na određeni red, F5 - za otvaranje komandne konzole i F8 - za uključivanje / isključivanje opcije word-wrap (automatski prelom redova u prikazu bez dodavanja znaka za prelazak u novi red).

Biranje reči unutar koje se nalazi kursor / proširivanje selekcije

Kada je potrebno da u jednom potezu izaberemo reč (ili, deo između zagrada, ili HTML tag) unutar koje se tekstualni kursor nalazi (pri čemu je svejedno na kojoj se poziciji kursor nalazi u reči), koristićemo sledeće prečice:

• ctrl
  D
  - Biranje cele reči u okviru koje se kursor nalazi
• ctrl
  shift
  M
  - Proširivanje selekcije unutar zagrada
• ctrl
  shift
  A
  - Proširivanje selekcije unutar HTML taga

Ove opcija dostupne su samo u programima Sublime Text i Atom Editor i u praksi JAKO dobro dođu i znatno ubrzavaju rad (pošto izaberemo reč, možemo je lako brisati, kopirati, ili zameniti drugom, a isto se odnosi i na pasuse / tagove).

Da sve bude još lepše, u dva navedena editora pomenute prečice možemo koristiti u kombinacijom sa narednom opcijom.

Uređivanje teksta u više redova odjednom

Za kraj ostavili smo "zvezdu večeri", opciju koja takođe (nažalost) nije dostupa u svim editorima.

Zamislite sledeći scenario (neka bude jednostavniji, skroz razumljiv primer): tri linka koji se nalaze jedan ispod drugog uredno su formatirani, ali nemaju pripisanu klasu i naš zadatak je da je dodamo (možemo ovo rešiti lako upotrebom "replace" komande koja će uzeti u obzir samo sadržaj unutar liste, ali, drugo rešenje koje navodimo - bićemo iskreni - nekako ipak deluje elegantnije).

Postavićemo kursor na početak prvog elementa liste ....

.... i potom preko prečice CTR+ALT+↓ (koju ćete pozvati više puta) izabrati i preostale redove.

Sada se višestruki kursor nalazi na početku svakog reda i možete ih slobodno "šetati" levo-desno i takođe, brisati i dodavati znake. Pomerićemo ga nekoliko mesta udesno i svim izabranim linkovima dopisati klasu.

Za sam kraj: sećate li se prečice CTR+D? Ukoliko je upotrebimo više puta, program će (posle prvog puta) svaki sledeći put birati sledeću pojavu izabrane reči, što se, naravno (inače to ne bismo ovde spominjali), može kombinovati sa opcijom za rad u više redova.

Uzećemo jedan jednostavan primer koji lako možete zamisliti. Reci da smo u dva susedna reda, u img tagovima naveli (greškom) sliku sa ekstenzijom "jpg" (umesto "png").

Postavićemo kursor unutar prvog "jpg", pokrenuti prečicu jednom (čime biramo celu reč "jpg"), a potom i još jednom (posle čega se bira pojava niske "jpg" i u donjem redu). Sada možemo strelicama pomerati kursor i ručno brisati znak po znak (DEL ili BACKSPACE), a možemo i odmah (budući da su obe reči zapravo izabrane) samo početi da upisujemo novu ekstenziju (stara će se ukloniti već sa prvim dodatim znakom).

Zaključak

Iako ovde navedene opcije nisu doslovno "sve" postojeće, naveli smo širok spektar opcija različite namene koje su u radu sa tekstom veoma korisne.

Na kraju serijala članaka o web dizajnu, nadamo se da smo vam pomogli u kreiranju prvih sajtova i potakli vas da i dalje samostalno istražujete ovu zanimljivu oblast.

Sledeći korak je upoznavanje sa jezikom JavaScript, a potom (prema želji) i sa backend programiranjem, o čemu smo takođe pisali na našim stranicama.