Prvi mini-serijal članaka o obradi teksta / programskog koda, završićemo člankom o prepoznavanju algebarskih izraza u programskom kodu.Pri implementaciji ovakvog algoritma, najveći problem u početku predstavlja prepoznavanje funkcija, ali, uz malo promišljanja, sve se da rešiti .... Ceo članak
Kada implementiramo osnovnu funkcionalnost syntax highlightera, ostaje da se pozabavimo zanimljivim opcijama koje se sreću u modernim parserima / highlighterima.Jedna od takvih opcija je podrška za prikaz regularnih izraza u Javascript-u koji ne zahteva korišćenje navodnika, već se kao delimiteri regularnog izraza koriste znakovi "/" (regex literal).Sa jedne strane, naizgled jednostavan zadatak (ili bar tako deluje kada opciju vidimo u gotovom programu). Sa druge strane, biće potrebno malo snalaženja da omogućimo programu da pravilno prepozna razliku između tokena "/" koji predstavljaju operatore deljenja i onih koji predstavljaju delimitere regularnih izraza. Ceo članak
U drugom delu mini-serijala o obradi teksta, pozabavićemo se temoom uklanjanja komentara iz programskog koda.Kada su u pitanju linijski komentari, posao možemo obaviti lako, ali, uklanjanje blok komentara (u C-olikim jezicima u kojima su blok komentari zastupljeni), predstavlja nešto veći izazov .... Ceo članak
Više puta smo do sada pominjali "bojenje sintakse" kao opciju koja se često sreće u tekstualnim editorima, kao i na sajtovima koji se bave programiranjem.U novom članku, osvrnućemo se na ideje koje stoje iza efikasne podele teksta na tokene .... Ceo članak
Posle znakova, deluje nekako prirodno da se pozabavimo I predstavljanjem vremena na računarima. Zadatak je naizgled jednostavan, ali, nije trivijalan.Predstavljanje vremena u obliku koji je čitljiv ljudima, ne omogućava efikasno poređenje, sabiranje i oduzimanje, dok, ako koristimo odbrojavanje sekundi, nećemo biti u stanju da direktno prikazujemo datume i vreme u obliku koji je čitljiv ljudima .... Ceo članak
Znamo od ranije da se, od podataka, na računarima direktno mogu predstavljati samo binarni brojevi, pa je logično pretpostaviti da se i ostali podaci (a pre svih znakovi) na računarima moraju kodirati preko brojeva.Upravo to i jeste ideja koja stoji iza starijeg standarda ASCII, koji je korišćen za kodiranje engleskog alfabeta (cifara i drugih izabranih specijalnih znakova), kao i novijeg standarda UNICODE, čija je osnovna ideja da obuhvati sve znakove, iz svih svetskih pisama, kao i druge specijalne znake .... Ceo članak
Revizija JavaScript jezika iz 2015. godine (ECMAScript 6), donela je sa sobom mnoge novine koje su, od vremena kada su se pojavile pa do danas, I te kako zaživele i zauzele bitno mesto u mnogim razvojnim okruženjima koja se zasnivaju na JavaScript-u.ES6 sintaksa je, pre svega, veoma zanimljiva sama po sebi, a, ako planirate da se upustite u savladavanje tehnologija kao što su Node.JS, Angular, React, Vue.js, Express (da napomenemo samo neke, najpopularnije), slobodno možemo reći da poznavanje tehnika iz revizije ES6 predstavlja neophodan preduslov .... Ceo članak
Fetch API možemo (u idejnom smislu) shvatiti kao kombinaciju dva pristupa o kojima smo pisali u prethodnim člancima: AJAX-a i promisa.U pitanju je sistem za slanje asinhronih zahteva, prijem i obradu podataka, ali, za razliku od AJAX-a, Fetch API se ne zasniva na XMLHttpRequest objektu i (umesto preko povratnih poziva) implementiran je preko promisa.Pored teoretskog uvoda, spremili smo i mini-tutorijal za izradu jednostavnog sajta koji koristi Fetch API i promise za prikaz sadržaja stranice .... Ceo članak
AJAX, tehnika o kojoj smo govorili u prethodnom članku, nije jedini način za upućivanje asinhronih zahteva preko JavaScript-a, pa ćemo se ovoga puta pozabaviti time kako objekti klase Promise pomažu u kreiranju znatno preglednijeg koda pri upućivanju ugnježđenih asinhronih poziva i time kako async / await sintaksa može još dodatno olakšati rad sa promisima.Pored navedenog, posvetićemo pažnju i tzv. web workerima, koji (za razliku od prethodno opisanih metoda koje upućuju zahteve koji se izvršavaju na udaljenim računarima), omogućavaju pokretanje paralelnih tokova koda (multithreading) na računaru klijenta .... Ceo članak
Asinhrona komunikacija između klijenta i servera stekla je pravu popularnost sredinom prve polovine XXI veka, kada je infrastrutkura interneta postala dovoljno razvijena da podrži ovakav pristup.Chat aplikacije koje prikazuju status korisnika koji su online, dodavanje komentara ispod video klipova koje ne prekida prikaz video sadržaja, kao i sugestije u pretragama koje se menjaju sa svakim unetim znakom, samo su neke od implementacija navedenog pristupa.Za početak, upoznaćemo se sa AJAX-om (nešto starijom, ali, i dalje korišćenom tehnologijom), dok ćemo novijem pristupu u obliku Fetch API-ja posvetiti pažnju u sledećim člancima .... Ceo članak
Jedno od osnovnih pitanja u web aplikacijama sa korisničkim nalozima je: kako čuvati podatke korisnika u lokalnim skladištima, tako da ti podaci omoguće korisniku pristup sadržajima aplikacije - ali da istovremeno ne otkrivaju identitet korisnika i druge osetljive podatke (pogotovo ne lozinke)?!JSON web tokeni predstavljaju jedno od najpopularnijih rešenja za ovaj problem .... Ceo članak
Detaljan osvrt na koncept predavanja jedne funkciji drugoj u svojstvu argumenta, uz koršćenje lambda izraza (anonimnih funkcija zapisanih preko posebne sintakse) i implementacju u četiri različita jezika.Pored toga, usput ćemo se pozabaviti i delegatima u C#-u i interfejsima u Javi .... Ceo članak
Node.js je izuzetno popularno radno okruženje za pisanje backend aplikacija koje pokreće V8 engine (Js interpretator iz Google Chrome-a) koji je povezan sa ulazno-izlaznim mogućnostima operativnog sistema na kome je instaliran.U širem smislu, u pitanju je svojevrstan ekosistem za kreiranje, ne samo serverskog backend-a, već i običnih desktop aplikacija - sve preko lepe i elegantne JS sintakse .... Ceo članak
Diskusija o izboru prvog programskog jezika (C vs. Python), uz osvrt na razlike između mašinskih jezika i programskih jezika visokog nivoa.Koliko programski jezici treba da nam pomažu, šta treba, a šta ne treba od nas da kriju ..... Ceo članak
Šablonske niske predstavljaju elegantan način da se u niske sa unapred zadatim sadržajem uvrste vrednosti promenljivih i izraza.Sam naziv šablonske niske (template literals) zvanično se koristi u JavaScriptu, dok se u drugim jezicima (bar zvanično) upotrebljavaju drugi nazivi, ali je koncept gotovo istovetan.Osim šablosnkih niski, upoznaćemo se i sa osnovnim operatorima i funkcijama za konkatenaciju (spajanje) niski. Ceo članak
Budući da se regularnim izrazima nismo bavili neko vreme, vratićemo se ovoj zanimljivoj temi uz članak o implementaciji formulara za proveru jačine lozinke.Posvetićemo posebnu pažnju dizajnu trake za prikaz jačine lozinke i naravno, metodama u JS-u preko kojih ćemo uposliti regularne izraze u pronalaženju potencijalnih nedostataka lozinki sa kojima korisnici pokušavaju da obave registraciju ..... Ceo članak
Da bismo se na najbolji način upoznali sa pravom vrednošću Python-a (a to je sposobnost ovog jezika da nam omogući da pravimo prilično ozbiljne programe na vrlo jednostavan način), implementiraćemo u Pytho-u jednostavan prevodilac za markup jezik po našoj specifikaciji.Svrha ovakvog markup jezika je pojednostavljeno kreiranje HTML sadržaja (što, u praski, predstavlja veliku uštedu vremena), a kada znamo da koristimo alat koji smo sami kreirali, zadovoljstvo je tim veće .... Ceo članak
Python je jedan od najpopularnijih skriptnih jezika. Sa jedne strane odlikuje ga jednostavnost koja je prijemčiva početnicima, a sa druge strane, prisutne su sve odlike krajnje ozbiljnog jezika - funkcije, klase i objekti, složene strukture podataka i brojne biblioteke.Python omogućava pisanje skripti za automatizaciju svakodnevnih poslova (popularan je i za web crawler-e, kao i u oblasti mašinskog učenja i veštačke inteligencije) i sve to obavlja na jednostavan i nenametljiv način.Za početak, upoznaćemo se sa osnovnim operacijama .... Ceo članak
Nepodržanost promenljivih duže vreme je bio jedan od najvećih nedostataka CSS-a, pa je bilo potrebno iznaći rešenje.Za početak, pojavili su se pretprocesori za CSS, specijalizovani programi koji prevode poseban CSS kod u standarni CSS, da bi na kraju podrška za imenovana svojstva bila uvrštena u CSS specifikaciju ..... Ceo članak
Tema novog članka su načini za lokalno skladištenje podataka koje browseri koriste.Kolačići (engl. - cookies) predstavljaju najpopularniji, ali, svakako ne i jedini način za obavljanje ovog zadatka.Na raspolaganju su nam takođe i lokalna skladišta, sa mogućnostima za privremeno i trajno pamćenje podataka .... Ceo članak
Da bismo na adekvatan način zaokružili dosadašnje izlaganje o PHP jeziku, posvetićemo članak izradi formulara za prijavu korisnika.Ova naizgled jednostavna stranica, nosi ipak sa sobom određene izazove: moramo se posebno pozabaviti temama bezbednog upisa podataka i pravilnog skladištenja lozinki.Ostalo će, pod uslovom da ste uspešno ispratili dosadašnje članke, doći (manje-više) samo od sebe .... Ceo članak
Superglobalna promenljiva $_SESSION omogućava direktnu razmenu podataka između PHP skipti koje sajt koristi (što naizgled poništava potrebu za korišćenjem nizova $_GET i $_POST).Međutim, sva tri pristupa imaju svoja ograničenja (naravno, imaju i svoje prednosti i dobre strane), što nalaže upotrebu sve tri metode, shodno trenutnim potrebama.Sa superglobalnom promenljivom $_SESSION upoznaćemo se najbolje preko primera: skripte za proveru unetih podataka pri prijavi korisnika na korisnički nalog .... Ceo članak
Ako tabeli (u bazi podataka) dodamo novu kolonu, podaci u toj koloni se neće pojaviti sami od sebe.Možemo svakako da ih upisujemo ručno, ali, postoji i mnogo elegantniji način.Ili, zapravo - dva načina: možemo podatke uneti preko SQL upita, a možemo ih uneti i preko PHP skripte .... Ceo članak
Reklo bi se da je, u praktičnom smislu, povezivanje PHP skripti sa bazama podataka jedna od najvažnijih tema vezanih za PHP (ako ne i najvažnija).Stoga ćemo se detaljno pozabaviti mehanizmima povezivanja i komandama za kreiranje i popunjavanje tabela, čitanje, upis i ažuriranje podataka .... Ceo članak
U drugom nastavku o prosleđivanju podataka preko PHP skripti, govorićemo u superglobalnoj promenljivoj $_POST.U prvom nastavku upoznali smo se sa superglobalnom promenljiom $_GET koja omogućava transparentan način slanja podataka preko URL-a.Ovaj način prenosa podataka (koji inače ima veliku primenu), u slučaju prenosa osetljivih podataka, predstavlja ozbiljan rizik, a rešenje je prenos podataka preko POST protokola. Ceo članak
Jezik PHP podržava različite protokole za prosleđivanje podataka stranicama sajta, pa je, u te svrhe, definisano nekoliko takozvanih superglobalnih promenljivih kojima možemo direktno pristupati preko skripti koje pišemo.Tema prvog članka je superglobalna promenljiva $_GET, koja omogućava prosleđivanje podataka preko HTTP protokola GET. Ceo članak
PHP je najčešće prvi skriptni serverski jezik sa kojim se web developeri upoznaju pošto savladaju osnove web dizajna i tri osnovna internet jezika (HTML, CSS i JavaScript).U nekoliko članaka, upoznaćemo se sa ovim jezikom.Prvi članak posvetićemo osnovama jezika, dok će ostali predstavljati tutorijale vezane za najčešće zadatke: prosleđivanje podataka preko forme, povezivanje sa bazama podataka, provera korisničkog unosa, AJAX .... Ceo članak
Izuzeci (engl. exception(s)) u programiranju omogućavaju nam da pravilno odreagujemo na nepravilnosti u korisničkom unosu podataka, kao i druge nepredviđene okolnosti u toku izvršavanja programa.U nastavku, pozabavićemo se izuzecima i try-catch blokovima, koji predstavljaju način za "hvatanje" i obradu izuzetaka .... Ceo članak
U sledećem članku, detaljno ćemo "pretresti" postupak implemetacije jednostruko ulančane liste u C++-u.Pozabavićemo se svim detaljima, a, pored do sada poznatih tehnika iz objektno orijentisanog programiranja i teorije struktura podataka, osvrnućemo se i na preklapanje operatora, kao i izuzetke .... Ceo članak
Kao i susret sa nizovima, prvobitni pokušaj implementacije neke ozbiljnije strukture podataka, često ume mlađim programerima da zada ponešto muke.Kako definisati klasu (koje se zapisuju na prilično različit način u odnosu na klase u kompajliranim jezicima kao što su C/C++, Java ili C#) i kako napraviti stek i red za čekanje (budući da nam nisu dostupna gotova rešenja)?!Recimo da smatramo da je najbolji pristup, kao i uvek, onaj koji podrazumeva da pređemo na delo i da sve navedene probleme polako i rešimo, jedan po jedan .... Ceo članak
Prvobitni susret sa nizovima u JavaScriptu često ostavlja ponešto nepovoljan utisak na programere koji su navikli na to kako se sa nizovima operiše u programskim jeziima kao što su C/C++, Java ili C#.Naizgled nema baš prevelikog reda: deklaracija i inicijalizacija niza ne podrazumevaju zadavanje tipa podataka koji će se u niz smeštati, kao ni dimenzije niza.Ipak, u praksi (ako prihvatimo ove nedostatke i dobro "pazimo šta radimo"), operacije sa nizovima u JavaScriptu obavljaju se na uobičajen način, bez problema i zastoja i takođe, budući da imamo utisak da sa pojednostavljenim alatima postižemo gotovo isti rezultat kao i sa "ozbiljnim" alatom kakav nam je dostupan u klasičnim / kompajliranim jezicima - celo iskustvo ume da bude veoma zabavno ... Ceo članak
Ukoliko ste čitali prethodne tekstove o regularnim izrazima, mogli ste doći do (ispravnog) zaključka da se regularni izrazi u editorima mogu koristiti za traženje obrazaca koji uključuju nabrajanje, ali, ne i za direktnu zamenu teksta u takvim obrascima.Ovo svakako jeste nedostatak u očima korisnika, ali, takva operacija nije običan zahvat u obradi teksta, već nešto što pamalo zadire u sferu programiranja.Budući da programski jezici (u većini slučajeva) pružaju odličnu podršku za regularne izraze, pozabavićemo se tematikom koriščenja regularnih izraza za zamenu teksta u obrascima koji podrazumevaju nabrajanje .... Ceo članak
U petom (poslednjem) nastavku serijala o implementaciji AVL stabla, bavićemo se nezanemarljivo kompleksnim mehanizmom uklanjanja čvorova iz AVL stabla.Iako je ova operacija istovremeno najkomplikovanija za razumevanje i najmanje korišćena od svih operacija u AVL stablu, upravo je hvatanje ukoštac sa ovakvim, teškim zadacima, ono što programerima omogućava razvoj i napredak.Uz dodovljno truda i uz promišljenu upotrebu rekurzije, savladaćemo i ovaj složeni postupak. Ceo članak
Infiksna notacija je bliska ljudima (ili je možda samo stvar navike), dok je postfiksna notacija najefikasniji način za zapisivanje izraza koje će računari izvršavati. Međutim, deluje kao da obe notacije "vuku na svoju stranu" i ne predstavljaju izraze u opštem obliku.Kada je u pitanju predstavljanje izraza na računaru, reklo bi se da je struktura podataka koja na najprirodniji način definiše strukturu izraza - binarno stablo.Prevođenjem infiksnog izraza preko algoritma Shunting Yard,moguće je, umesto izraza u postfiksnoj notaciji, napraviti upravo takvu strukturu - apstraktno stablo koje predstavlja strukturu izraza i omogućava prevođenje u bilo koji oblik notacije, kao i računanje vrednosti. Ceo članak
Dodavanje čvorova, znatno komplikovanija od dve najuobičajenije operacije u AVL stablima, tema je pretposlednjeg nastavka mini-serijala o implementaciji AVL stabla.Ako ste do sada razmišljali o tome kako se čvorovi dodaju u AVL stablo, verovatno ste zaključili da prvo moramo pronaći mesto za novi čvor, zatim ga zapravo dodati (kreiranjem strukture čvora i povezivanjem sa ostatkom strukture), potom ažurirati balans faktore svih čvorova na koje dodavanje novog čvora utiče i proveriti da li je stablo na nekom mestu izgubilo balans i naravno - obaviti rebalansiranje po potrebi.Možda zvuči komplikovano, ali, ako pažljivo razmotrite ceo postupak, uvidećete da je način da se to sve izvede (relativno) jednostavan i prilično elegantan. Ceo članak
Posle prevođenja izraza iz infiksne notacije, sledi računanje vrednosti. Varijanta Shunting Yard algoritma koju smo videli u prvom nastavku (prevođenje u postfiksnu notaciju), podrazumeva u daljoj obradi upotrebu reda za čekanje (koji je preko algoritma iz prvog članka popunjen tokenima čiji redosled odgovara postfiksnoj notaciji) i pomoćnog steka.I ovoga puta uspećemo da, u linearnom vremenu, na jednostavan način prebacimo tokene na pravo mesto. Ceo članak
Za razliku od selekcije i dodavanja čvorova, obilazak stabla i brisanje elemenata (kao što smo već pominjali), nisu tipične operacije u AVL stablu, ali, ne mogu se ni "preskočiti" u implementaciji (jedna od onih zanimljivih situacija gde nešto čega ima ne primećujemo i ne treba nam, ali, kada ga ne bi bilo - baš tada bi nam nekim čudom zatrebalo).Međutim, obilasci stabla su veoma zanimljivi sami po sebi i vredni proučavanja. Iako u AVL stablima znače relativno malo, u drugim oblastima informatike (kao što je, recimo, prevođenje programskih jezika) znače mnogo, mnogo više i pružaju veoma zanimljive mogućnosti .... Ceo članak
Struktura web adresa i način na koji računari pristupaju online sadržajima su prilično zanimljive teme sa kojima je većina ljudi upoznata, ali - u kojoj meri.Verujemo da su pojmovi kao što su URL, IP adresa i DNS poznati većini čitaoca (makar okvirno, pogotovo prva dva), ali, da li znate šta ovi pojmovi zapravo označavaju? Ceo članak
Algoritam Shunting Yard predstavlja jedan od najznačajnijih algoritama u istoriji informatike (ako ne i najznačajniji). U pitanju je algoritam koji, u linearnom vremenu , izraz iz infiksne notacije prevodi u postfiksnu notaciju (takođe poznatu i pod nazivom Obrnuta poljska notacija), ili kreira apstraktno sintaksno stablo izraza.U dva nastavka, obradićemo varijantu algoritma koja koristi obrnutu poljsku notaciju. U prvom nastavku govorićemo o prevođenju notacija, a u drugom o računanju vrednosti izraza. Ceo članak
Moglo bi se reći da implementacija AVL stabla podrazumeva dve metode koje se koriste često (selekcija i dodavanje čvorova) i dve metode koje se koriste retko (obilazak stabla i brisanje čvorova). Naravno, ni druge dve metode nećemo izostaviti iz implementacije (pre svega, veoma su vredne proučavanja i svakako ćemo im posvetiti članke), ali, ovoga puta govorimo o najuobičajenijoj operaciji u AVL stablima - pronalaženju elemenata. Ceo članak
Kako pronaći unutrašnji sadržaj HTML tagova preko regularnih izraza? Preko operatora pogleda unapred (lookahead) i pogleda unazad (lookbehind), možemo pristupiti upravo innerHTML sadržaju HTML tagova i naravno, možemo ove operatore koristiti i u druge namene Ceo članak
Malo pojednostavljeno, ali, vrlo praktično, možemo reći da su specijalni znakovi, svi oni znakovi koje ne vidimo na tastaturi. Budući da se, iako ih nema na tastaturi, takvi znakovi ipak pojavljuju na sajtovima, očigledno je da postoji način kako se zapisuju. U pitanju je kodiranje, koje podrazumeva uparivanje znakova i njihovih rednih brojeva iz UNICODE specifikacije. Ceo članak
U većini slučajeva, CSS svojstva koja koristimo podržana su u iole novijim verzijama browsera i ne moramo previše brinuti oko njih, ali, kada je potrebno da budemo krajnje sigurni u to kako će određeni delovi sajta biti prikazani, možemo koristiti mehanizam provere koji nam pruža jezik CSS. Ceo članak
Posvetićemo mini-serijal članaka implementaciji samobalansirajućeg AVL stabla u programskom jeziku Java, procesu koji podrazumeva definisanje osnovne strukture čvorova i stabla (što će biti tema 1. članka) i implementaciju metoda za pretragu, obilazak (inorder, preorder i postorder), dodavanje čvorova i brisanje čvorova (čime ćemo se baviti u preostala četiri članka). Neophodin uslovi za razumevanje implementacije su: pre svega, dobro poznavanje osnova objektno orijentisanog programiranja i razumevanje AVL algoritma Ceo članak
JavaScript je izuzetno popularan programski jezik koji omogućava direktan uticaj na sadržaj internet stranica koje su otvorene u programu za pregled internet stranica. Iako deluje da se JavaScript povezuje sa HTML-om, nije zapravo tako. Struktura podataka sa kojom se JavaScript povezuje naziva se Document Object Model (DOM) i predstavlja stablo koje nastaje iz HTML koda. Ovakva struktra omogućava mogo efikasniji pristup elementima (i takoe, u stanju je da "ispegla" sitnije nedostatke u HTML kodu). Ceo članak
Prvi u nizu tutorijala posvećujemo mini-projektu za izradu formulara za pretragu: uz pomoć jednostavnog HTML koda, CSS-a i korišćenjem principa o kojima smo govorili u člancima o web dizajnu, uspešno ćemo rešiti ovaj zadatak. Ceo članak
Pokušaćemo na što jednostavniji način da objasnimo šta su relacione baze podataka i šta predstavljaju pojmovi kao što su tablea, slog, polje i upit. Relacione baze podataka koriste se u mnogim desktop i Android aplikacijama i naravno, na većini web sajtova. Teorija koja stoji iza baza podataka može delovati malo "suvoparno", ali, toplo preporučujemo mlađim programerima da o bazama podataka ne razmišljaju na ovim način, već kao o nečem što predstavlja jedan od "stubova" računarske pismenosti i što programere prati tokom celog radnog veka. Ceo članak
Regularni izrazi su niske znakova koje omogućavaju naprednu pretragu teksta uz prepoznavanje obrazaca, olakšavaju uređivanje teksta, validaciju korisničkog unosa u programima i na web sajtovima. Prvi susret sa regularnim izrazima je, za većinu ljudi, pomalo čudno iskustvo koje nalikuje susretu sa pismom neke stare civilizacije, ali vredi se odupreti početnom čuđenju i posvetiti regularnim izrazima pažnju. Na primer, verujemo da ste do sada primetili da pretraga teksta u većini programa omogućava da prepoznate u tekstu neki konkretan datum, ili neki konkretan broj telefona, ali, ne i da uspostavite obrazac po kome se prepoznaju svi datumi u tekstu, ili svi brojevi telefona. Upravo to je ono čemu su regularni izrazi namenjeni, a takođe, kada savladate osnove i "zagazite malo dublje", uvidećete da su regularni izrazi dobro podržani u programskim jezicima i biće vam jasno da ćete moći da ih koristite i za validaciju korisničkog unosa u aplikacijama. Ceo članak
Dobra lozinka mora biti teška za "obijanje", ali istovremeno, laka za pamćenje. Deluje da ova dva zahteva nije lako spojiti. Ako kreiramo nasumičnu nisku od bar osam znakova, lako ćemo zadovoljiti prvi kriterijum, ali - lozinka neće biti ni malo laka za pamćenje. Sa druge strane, pristup koij podrazumeva kreiranje lozinki koje su lake za pamćenje, je mnogo gori. Svaka lozinka koja vama lako pada na pamet, pašće na pamet i nekom drugom ko do nje ne treba da dođe. Iako deluje da se ova dva zahteva ne mogu spojii, uz malo kreativnosti, možemo kreirati lozinke sa optimalnim odnosom nasumičnosti i lakoće pamćenja. Ceo članak
Lagano štivo sa nekoliko reči o računarskoj grafici uopšteno i popularnim formatima slika koji se koriste u web dizajnu (a naravno i šire). Šta je rasterska grafika, a šta vektorska. Koji to formati podržavaju animaciju i slojeve slike i pre svega - šta je najoptimalnija namena svakog od popularnih formata fotografija. Ceo članak
Internet pretraživači (ne samo Google) omogućavaju u pretragama upotrebu specijalnih operatora, preko kojih se proces pretrage može optimizovati (suziti, proširiti, preciznije usmeriti i slično. Verujemo da ste neke od njih do sada korstili. Na primer, operator "site:" usmerava pretragu na određenu web stranicu (i zanemaruje ostale), a verujemo da znate i čemu služi džoker znak "*". Upotrebom dodatnih operatora, možemo praviti pretrage koje pomažu u akademskim istraživanjima, organizaciji sadržaja na društvenim mrežama, kao i u prostom svakodnevnom krstarenju internetom Ceo članak
Čuvena poruka "404" do sada vas je (sigurni smo) dočekala više puta na internet stranicama kojima ste pokušali da pristupite, ali niste uspeli. Međutim, ovo nije jedina poruka koju serveri šalju računarima preko kojih se pristupa internet sadržajima. Bilo da je veza uspostavljena uspešno, delimično uspešno, ili da nije uspostavljena, browser će dobiti poruku u vidu trocifrenog broja, koja može pomoći u daljim pokušajima da datom sadržaju pristupimo. Ceo članak
Na kraju serijala o web dizajnu, pozabavićemo se jednom "tabu" temom - efikasnom obradom teksta. Naravno, ovo nije "zabranjena" tema, ali, većina ljudi koja se bavi programiranjem ili bilo kakvim drugim unosom i obradom teksta, neizbegava da obrati pažnju na način unosa i (pogotovo) obrade teksta (što dovodi do održanja loših navika i otežava proces koji, uz malo truda, može biti krajnje "bezbolan") . Efiksna obrada teksta podrazumeva, pre svega, odvikavanje od upotrebe miša "svaki čas" i prelazak na korišćenje tastaturnih prečica. Da, nije lako (pogotovo u samom početku), ali, kao što već rekosmo, potrebno je samo malo dobre volje i posle nekoliko nedelja, čudićete se tome zašto još odavno niste probali ovakav pristup. Ceo članak
Responzivni web dizajn (što je nezvanični naziv za skup tehnika kojima se sadržaji internet sajtova prilagođavaju rezolucijama ekrana i drugim odlikama uređaja na kojima se prikazuju) nije nastao uporedo sa pojavom mobilnog interneta. U prvim godinama upotrebe mobilnih telefona u svrhu pristupa internet stranicama, korisnici su duže vreme (na neki način), praktično bili u čudu i jednostavno srećni što im je internet uopšte dostupan "u pokretu". Međutim, rezolucije ekrana su polako rasle (zajedno sa brzinama mobilnog interneta) i "čudo mobilnog interneta" polako je prestalo da bude čudo, preselilo se u sferu svakodnevnog života i postalo je očigledno da internet stranice jednostavno ne izgledaju dobro na mobilnim uređajima: slova su premala za čitanje, a dugmići i linkovi premali "za potrefiti". Sve je to naravno navelo ljude zadužene za održavanje sajtova da se ovom problematikom ozbiljnije pozabave .... Ceo članak
Tehnike koje smo do sada obradili, omogućavaju efikasnu i dopadljivu podelu stranica. Međutim, s obzirom da sajtove ne posečuju samo ljudi, već vrlo često i roboti (specijalizovani programi za pregled sadržaja stranica), došlo se do zaključka da je krajnje uputno "pomoći" takvim programima da najbolje razumeju sadržaj stranica. U tom smislu, HTML 5 specifikacija donela je specijalizovane (semantičke) tagove koji opisuju sadržaj koji im je pripisan. Ovakva struktura pomenutim programima olakšavaju "razumevanje" HTML sadržaja, a takođe, sama po sebi je vrlo pregledna. Ceo članak
Podela stranice na funkcionalne celine jedna je od osnovnih odlika dobrog web dizajna. S tim u vezi, upoznaćemo se sa osnovnim elementima i tehnikama koji omogućavaju takvu podelu: generičkim kontejnerima div i span, kao i flexbox modelom, jednostavnom i moćnom tehnikom za skupljanje, razvlačenje i rapoređivanje elemenata. Ceo članak
CSS Box je jedna od osnovnih tehnika u web dizajnu, kojom se HTML elementima zadaju vidljiva svojstva kao što su dimenzije, boja pozadine i bordure, što praktično znači da od većine vidljivih HTML elemenata možemo praviti grafičke elemente. Tipična upotreba CSS box modela je kreiranje dugmića od navigacionih linkova. Pored svega navedenog, upoznaćemo se i sa pseudoklasama u CSS-u. Ceo članak
Pre nego što pređemo na tehnike koje se tiču "ulepšavanja" elemenata i podele stranica, u drugom nastavaku serijala o web dizajnu, pozabavićemo se izuzetno bitnom tematikom pristupa elementima preko CSS-a, pojmovima klase i id-a, kao i internog i linijskog CSS-a, bez kojih iole efikasna izrada web sajtova naprosto nije moguća .... Ceo članak
Tipografija je oblast grafičkog dizajna koja se bavi oblikom i osobinama slova, odnosno u slučaju web dizajna, različitim fontovi koji se koriste na internet stranicama, njihovim odlikama, sličnostima (koje omogućavaju kategorizaciju fontova) i razlikama koje definišu najoptimalnije vidove upotrebe različitih kategorija fontova - "sve što ste hteli da znate o fontovima, a niste imali koga da pitate" Ceo članak
Već neko vreme razmišljate o tome da kreirate svoj web sajt, imate želju da se tome ozbiljnije posvetite, pitate se šta vam je od sredstava potrebno za taj poduhvat i koliki su izdaci (da li sve to košta)? U serijalu članaka posvećenih web dizajnu, pokušaćemo da odgovorimo na ova, kao i mnoga druga pitanja: kako se kreira raspored elemenata na stranicama, kako se elemetni raspoređuju jedni u odnosu na druge, kao se skupljaju i razvlače, kako napraviti optimalnu strukturu stranice .... Ceo članak
JSON je najpopularniji format za prenos/razmenu složenih podataka koji se predstavljaju preko teksta.Najveću primenu ima u web programiranju (ali i u drugim oblastima) i takođe, veoma je dobro podržan u velikoj većini programskih jezika. Ceo članak
Možda ne deluje tako "na prvu loptu" (jer su današnji računari brzi, opremljeni ogromnom količinom memorije i "svemogući"), ali danas, baš kao i pre šezdesetak godina (kada su strukture podataka kakve danas poznajemo počele da se pojavljuju i poprimaju današnji oblik), jako je bitno kako su podaci koji se koriste u programima formatirani.Strukture podataka predstavljaju upravo ono što i samo ime sugeriše - optimalan format za zapis podataka u različitim programima. Ceo članak
Iako binarni brojevni sistem i dekadni deluju veoma različito, (i - iako to možda ne deluje tako na prvi pogled) među njima ima mnogo više sličnosti nego razlika.U oba slučaju, u pitanju su takozvani pozicioni brojevni sistemi - sistemi zapisa brojeva u kojima pozicija cifre određuje njenu pravu vrednost .... Ceo članak
Verujemo da ste se do sada susreli sa objašnjenjem koje navodi da određeni algoritam ima efikasnost "O(n)" (ili neko drugo "O od ....").U pitanju je način da se složenost algoritma približno predstavi na način koji, iako ne opisuje pravu složemost algoritma, omogućava da shvatimo ponašanje algoritma u zavisnosti od veličine ulaznog podatka, kao i (makar približno) međusobno poređenje algoritama. Ceo članak
Pretpostavljamo da ste, ako bar neko vreme pišete programe u C++ - u, zapazili argumente argc i argv (koji se u većini razvojnih okruženja automatski pojavljuju pri kreiranju novog cpp dokumenta) i verujemo da ste zaključili da je u pitanju način da se programu predaju argumenti pri direktnom pozivanju preko komandne linije.U nastavku ćemo vam pokazati kako to možemo izvesti. Ceo članak
Iako svi znamo da je najlepše na kraju napravljeni sajt postaviti na javno dostupan server sa prepoznatljivom adresom, mnogo toga možemo uraditi i sa lokalnim serverom .... Ceo članak
U uvodnom članku o algoritmima, govovorili smo o tome da je jedna od najvažnijih osobina algoritama efikasnost.Ovoga puta, ponudićemo vam "šematski" prikaz postupka kojim možemo algoritam bez prevelikih nedostataka učiniti znatno efikasnijim. Ceo članak
Objektno orijentisano programiranje postavlja (verovatno) najrasprostranjeniju paradigmu (metod rešavanja problema) u programiranju. U pitanju je tehnika koja podrazumeva rešavanje zadataka uvođenjem objekata, zasebnih celina programskog koda koje su određene svojim stanjem i ponašanjem.U pitanju je pristup koji nije primeren svakoj situaciji (pomalo nepotreban za većinu jednostavnih programa), ali, tamo gde je zapravo potreban - veoma dobro dođe. Ceo članak
Rešavanje komplikovani(ji)h problema na računaru obično zahteva pravilno promišljanje i određene kompromise (da nije tako, navedeni problemi ne bi ni bili komplikovani).Ukoliko problem možemo "razbiti" na delove i pri tom pamtiti međurešenja uz povećano memorijsko zauzeće (kompromis), govorimo o dinamičkom programiranju. Ceo članak
Ako ste pažljivo čitali članak o binarnoj pretrazi, shvatili ste da je u pitanju struktura podataka koja omogućava veoma efikasnu pretragu podataka.Ako ste još pažljivije čitali navedeni članak i razmišljali o pročitanom, mogli ste doći do zaključka da se efikasna pretraga preko binarnih stabala ostvaruje samo onda kada su stabla balansirana (onda kada bilo koje od dva podstabla bilo kog čvora ne "preteže" previše na svoju stranu) i takođe, mogli ste zaključiti da se navedeni balans (nažalost) može veoma lako narušiti.U članku o AVL stablima, opisaćemo postupke koji se preduzimaju zarad očuvanja balansa binarnog stabla pretrage. Ceo članak
Pristup datotekama preko programskih jezika često zna da bude "bauk" za mlade programere koji se prvi put susreću sa tematikom, ali, ne mora biti tako.Tačno je da, na hardverskom nivou, pristup datotekama nije ni iz daleka banalna operacija, ali, upravo je to svrha programskih jezika višeg nivoa (u našem slučaju, to je C) - svođenje prilično komplikovanih hardverskih zahvata na jednostavne programske instrukcije. Ceo članak
Iako operacije sa pojedinačnim bitovima nisu nešto sa čime se programeri često susreću, u pitanju je tehnika koja omogućava veoma efikasno rešavanje određenih problema (u ponekim slučajevima, pristup pojedinačnim bitovima je i jedino moguće rešenje).Takođe, ukoliko želite da se bavite direktnim programiranjem hardvera, ovo je tema kojoj svakako morate posvetiti mnogo pažnje. Ceo članak
Kako možemo napraviti naš sopstveni "fotošop" preko jednostavne aritmetike i uz poznavanje osnovnih principa RGB modela za zapis boja u računarskoj grafici .... Ceo članak
Kada bismo nekoj osobi poverili zadatak pronalaženja putanje kojom se izlazi iz lavirinta, rešenje bi obično potpalo pod jednu od dve sledeće kategorije: "evo izlaza" (u jednostavnim, očiglednim situacijama), ili, "nekako ćemo ga već pronaći" (u komplikovanijim situacijama).Računarski programi (naravno) koriste sasvim drugačiji pristup .... Ceo članak
Pre nego što pređemo na ozbiljnije teme, pozabavićemo se prvim "pravim" (ozbiljnim) algoritmom sa kojim se učenici obično susretnu - binarnom pretragom.U kolekcijama podataka (nizovima, listama ....) prosto pronalaženje podataka obično ne predstavlja problem, ali, efikasno pronalaženje podataka je ipak sasvim druga priča .... Ceo članak
Čuveno pitanje koje polaznici kurseva programiranja često (skoro uvek :)) postavljaju: zašto računari koriste binarne brojeve (ne bi li bilo jednostavnije da koriste dekadne, baš kao i mi ljudi)?!U nastavku sledi detaljnije objašnjenje .... Ceo članak
Dijagram toka predstavlja sistem grafičkih simbola kojima se prikazuje tok izvršavanja programa (pri čemu mnogi, pogotovo mlađi, polaznici kurseva programiranja poistovećuju pojmove algoritma i dijagrama toka, ali, to svakako treba izbegavati).U početku, dijagrami toka pomažu nam da uvidimo tri osnovna načina izvršavanja programa (linearnu strukturu koja podrazumeva prosto, uzastopno, izvršavanje instrukcija, grananja i petlje) .... Ceo članak
Problemi se na računarima ne mogu rešavati "bilo kako" (bar ne ukoliko želimo da budemo dobri/uspešni programeri), već moramo imati dobar i do detalja razrađen plan.Algoritam predstavlja upravo to: plan za rešavanje problema. U nastavku ćemo se upoznati sa najvažnijim odlikama računarskih algoritama. Ceo članak
Naizged jednostavno (reklo bi se banalno) pitanje, ali, takvo da često ostaje bez odgovora (onda kada neko zapravo pokuša da da odgovor).Stoga ćemo krenuti od samog početka i odgovoriti na osnovno pitanje: šta je to što računari mogu da urade za nas i kako da im u tome pomognemo? Ceo članak
Šta se dešava kada na računaru želimo da zapišemo izrazito velike brojeve koji ne mogu stati u standardne procesorske registre? U pomoć priskaču nizovi. Ceo članak
Rešavanje matematičkih izraza na računarima podrazumeva pristup koji je drugačiji od onog na koji ste navikli.Naime, infiksna notacija (standardna notacija kod koje se operatori pišu između operanada), nije (ni iz daleka) najbolji izbor za primenu u računarskim programima, već se za tu namenu koristi tzv. postfiksna (ili, obrnuta poljska) notacija. Ceo članak
